О поезији и стварању
Најгоре што се пјеснику може десити је да буде омиљен и несхваћен. – Жан Кокто
Пјесник је одувијек био онај који у другима лијечи болест од које сам умире. – Бранко Миљковић
Све што човјек измисли – постоји, у то можете бити сигурни. Поезија је прецизна као геометрија. – Гистав Флобер
Поезија је ближа истини него историја. – Платон
Без чега поезија не може, то је живот и смрт: без чега живот и смрт не вриједе, то је поезија. – Исидора Секулић
Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота. – Жак Превер
Увијек буди пјесник, па чак и у прози. – Шарл Бодлер
Поезија је ритмичко стварање љепоте у ријечима. – Едгар Алан По
Бог је савршен пјесник. – Роберт Браунинг
Гдје год да сам отишао, нашао сам да је тамо већ био неки пјесник. – Сигмунд Фројд
Попут перја рајске птице пјесма је оно што нас штити од мраза и обичности. Пјевамо да не бисмо били сами, а нисмо сами само кад пјевамо. Дување у свиралу није свирање него дување. Према томе није свако писање књижевност, нити је свака птица голуб. – Боро Капетановић
Пјесник је одувијек био онај који у другима лијечи болест од које сам умире. – Бранко Миљковић
Све што човјек измисли – постоји, у то можете бити сигурни. Поезија је прецизна као геометрија. – Гистав Флобер
Поезија је ближа истини него историја. – Платон
Без чега поезија не може, то је живот и смрт: без чега живот и смрт не вриједе, то је поезија. – Исидора Секулић
Поезија је оно што се сања, оно што се замишља, оно што се жели, и оно што се често догоди. Поезија, то је стварније и корисније име живота. – Жак Превер
Увијек буди пјесник, па чак и у прози. – Шарл Бодлер
Поезија је ритмичко стварање љепоте у ријечима. – Едгар Алан По
Бог је савршен пјесник. – Роберт Браунинг
Гдје год да сам отишао, нашао сам да је тамо већ био неки пјесник. – Сигмунд Фројд
Попут перја рајске птице пјесма је оно што нас штити од мраза и обичности. Пјевамо да не бисмо били сами, а нисмо сами само кад пјевамо. Дување у свиралу није свирање него дување. Према томе није свако писање књижевност, нити је свака птица голуб. – Боро Капетановић
Понекад за срећу није потребно много
Понекад за срећу није потребно много. Имам два брата и сестре којe ми увек пожеле срећу. Некад пожелим да добијем добру оцену. Срећа је увек ту. Срећа није видљива, ни лака. Не сјаји као сунце, али увек је ту као ветар. Она је као небо плаво и онај топао ветар, кад дуне као да ме све време мама мази и милује. Срећа је кад речима неко каже, пише и црта.
Свугде је: у речима, у срцу, у знању, у љубави. За срећу није потребно много да би испунила оно што си хтела или пожелела.
И кад добијем двојку, задовољна сам оценом јер је срећа у мом знању. И све што знам, напишем. Зато теба поштовати то среће што имамо: породицу, знање, сликање и пријатеље, здравље.
Ема Златковић
Понекад за срећу није потребно много. Имам два брата и сестре којe ми увек пожеле срећу. Некад пожелим да добијем добру оцену. Срећа је увек ту. Срећа није видљива, ни лака. Не сјаји као сунце, али увек је ту као ветар. Она је као небо плаво и онај топао ветар, кад дуне као да ме све време мама мази и милује. Срећа је кад речима неко каже, пише и црта.
Свугде је: у речима, у срцу, у знању, у љубави. За срећу није потребно много да би испунила оно што си хтела или пожелела.
И кад добијем двојку, задовољна сам оценом јер је срећа у мом знању. И све што знам, напишем. Зато теба поштовати то среће што имамо: породицу, знање, сликање и пријатеље, здравље.
Ема Златковић
Принцеза и просјак
Био једном један краљ који је имао три кћерке. По њиховој лепоти биле су познате и у другим краљевствима. Многи принчеви, чак и краљеви долазили су да их просе.Најмлађа се по лепоти највише издвајала.
Једног дана, пролазивши поред замка, просјак је у башти угледао најмлађу принцезу како се огледа у води фонтане. Када су им се погледи срели, одмах су се заљубили. Просјак је краљу затражио руку његове најмлађе кћерке. Пошто је краљ видео да се његова најмлађа мезимица заљубила у овог просјака, одлучио је да му да три задатка и обећао му је руку своје кћери ако буде довољо одважан и паметан. Као прво, краљ, је тражио да му просјак донесе цвет који лечи све болести, а који расте на врху дрвета зачаране шуме. На путу ка зачараној шуми, просјак је срео старца који му је затражио комад хлеба. Без оклевања, просјак му је дао свој оброк, а за узврат старац му даде секиру. Када је наишао на убојито трње, просјак извади секиру и прокрчи себи пут. На врху крошње је угледао лековит цвет и почео је да се пење.
Због његове доброте према старцу , гране су му помогле и подигле га до врха са кога он убра цвет.
Када се вратио у краљевство краљ се није баш обрадовао што га види, али је морао да одржи своје обећање и даде му други задатак. Овог пута морао је да преплива море и стигне на мало острво које чува двоглава змија и донесе мач из камена. На путу ка мору зауставила га је старица и затражила јабуку коју је понео. Одмах јој је дао воћку, а старица му за узврат даде лук и стрелу. После три дана успео је да преплива море и стигне до малог острва на коме га је чекала змија. Борба је била страшна, али се просјак у једном моменту сети поклона који
је добио од старице, извуче лук и оном стрелом погоди змију. Из њених уста узе флашу отрова. Убрзо је видео мач,отровом натопи камен и извуче га.
Када се вратио у краљевство, народ га је поздрављао јер је успео да се врати жив и уједно је показао да је веома храбар.Тада је од краља
добио последњи, а уједно и најтежи задатак. Морао је да се упути преко седам мора и седам гора и из пећине коју чува троглава аждаја донесе краљу прстен који у рукама поштене особе доноси срећу и благостање. Ни овај задак није поколебао просјака, па он узе мало хране и воде и крете на пут.Путовао је месец дана и пре него што је стигао до пећине, заустави га поново старац и затражи мало хлеба. Просјак му, иако већ изнемогао, понуди последњи комад хлеба који је имао и крете даље. Старац узе и поједе онај хлеб. Свестан просјакове доброте позва га да се врати и одједном испред њега рашири чаршав на коме су биле разноразне ђаконије. Просјак се добро наједе и напије и опорави, па спреман настави свој пут. Старац му пред полазак поклони чаробан мач и рече да, пошто зна где је кренуо, аждају погоди тачно у срце јер, ако јој одсече главу, одмах ће јој израсти друга и никада неће моћи да је убије. Још му је рекао да обавезно понесе са
собом срце и да га поклони својој изабраници. Када је просјак стигао до пећине сачекала га је аждаја која је одмах почела да бљује ватру из својих глава. Борили су се пет дана док нису клонули од напора. Ипак, просјак помисли на своју драгу, доби снагу и погоди аждају у срце и тако је убије. Понесе са собом прстен и срце и крете кући. Сада су му поданици клицали јер нико није очекивао да ће се вратити. Краљ је морао да испуни своје обећање и убрзо су почеле припреме за венчање.
Венчање је трајало седам дана, и цело краљевство је било позвано и сви су славили брак храброг просјака и прелепе принцезе. На самом венчању,просјак извади оно аждајино срце, засече га и из њега извади прелеп прстен који поклони својој будућој жени. Тако је просјак постао краљ који је са својом женом живео дуго и срећно, а са њима и цело краљевство.
Алекса Јеремић 5/4
Био једном један краљ који је имао три кћерке. По њиховој лепоти биле су познате и у другим краљевствима. Многи принчеви, чак и краљеви долазили су да их просе.Најмлађа се по лепоти највише издвајала.
Једног дана, пролазивши поред замка, просјак је у башти угледао најмлађу принцезу како се огледа у води фонтане. Када су им се погледи срели, одмах су се заљубили. Просјак је краљу затражио руку његове најмлађе кћерке. Пошто је краљ видео да се његова најмлађа мезимица заљубила у овог просјака, одлучио је да му да три задатка и обећао му је руку своје кћери ако буде довољо одважан и паметан. Као прво, краљ, је тражио да му просјак донесе цвет који лечи све болести, а који расте на врху дрвета зачаране шуме. На путу ка зачараној шуми, просјак је срео старца који му је затражио комад хлеба. Без оклевања, просјак му је дао свој оброк, а за узврат старац му даде секиру. Када је наишао на убојито трње, просјак извади секиру и прокрчи себи пут. На врху крошње је угледао лековит цвет и почео је да се пење.
Због његове доброте према старцу , гране су му помогле и подигле га до врха са кога он убра цвет.
Када се вратио у краљевство краљ се није баш обрадовао што га види, али је морао да одржи своје обећање и даде му други задатак. Овог пута морао је да преплива море и стигне на мало острво које чува двоглава змија и донесе мач из камена. На путу ка мору зауставила га је старица и затражила јабуку коју је понео. Одмах јој је дао воћку, а старица му за узврат даде лук и стрелу. После три дана успео је да преплива море и стигне до малог острва на коме га је чекала змија. Борба је била страшна, али се просјак у једном моменту сети поклона који
је добио од старице, извуче лук и оном стрелом погоди змију. Из њених уста узе флашу отрова. Убрзо је видео мач,отровом натопи камен и извуче га.
Када се вратио у краљевство, народ га је поздрављао јер је успео да се врати жив и уједно је показао да је веома храбар.Тада је од краља
добио последњи, а уједно и најтежи задатак. Морао је да се упути преко седам мора и седам гора и из пећине коју чува троглава аждаја донесе краљу прстен који у рукама поштене особе доноси срећу и благостање. Ни овај задак није поколебао просјака, па он узе мало хране и воде и крете на пут.Путовао је месец дана и пре него што је стигао до пећине, заустави га поново старац и затражи мало хлеба. Просјак му, иако већ изнемогао, понуди последњи комад хлеба који је имао и крете даље. Старац узе и поједе онај хлеб. Свестан просјакове доброте позва га да се врати и одједном испред њега рашири чаршав на коме су биле разноразне ђаконије. Просјак се добро наједе и напије и опорави, па спреман настави свој пут. Старац му пред полазак поклони чаробан мач и рече да, пошто зна где је кренуо, аждају погоди тачно у срце јер, ако јој одсече главу, одмах ће јој израсти друга и никада неће моћи да је убије. Још му је рекао да обавезно понесе са
собом срце и да га поклони својој изабраници. Када је просјак стигао до пећине сачекала га је аждаја која је одмах почела да бљује ватру из својих глава. Борили су се пет дана док нису клонули од напора. Ипак, просјак помисли на своју драгу, доби снагу и погоди аждају у срце и тако је убије. Понесе са собом прстен и срце и крете кући. Сада су му поданици клицали јер нико није очекивао да ће се вратити. Краљ је морао да испуни своје обећање и убрзо су почеле припреме за венчање.
Венчање је трајало седам дана, и цело краљевство је било позвано и сви су славили брак храброг просјака и прелепе принцезе. На самом венчању,просјак извади оно аждајино срце, засече га и из њега извади прелеп прстен који поклони својој будућој жени. Тако је просјак постао краљ који је са својом женом живео дуго и срећно, а са њима и цело краљевство.
Алекса Јеремић 5/4
Музика
Лето је. Дан је почео као и сваки други. Ништа није говорило да ће бити изненађења. Сестра и ја смо се дуго играли и већ нам је постајало
досадно.
Почиње да пада мрак. Нина и ја смо се излежавали на љуљашци у дворишту. Одједном смо у мраку видели фарове аутомобила. Изненадили смо се и потрчали ка њима. Дошли су наши најбољи пријатељи.
Сви смо се веома радовали, а посебно наши родитељи. Стигли су нам кумови који живе у Словенији, а са којима се ретко виђамо. Нина и ја смо скакали од среће угледавши Даницу, Јану и Милоша. Није било краја причи, шали и смеху.
Чекало нас је још једно изненађење.Кум Зоран је донео гитару и почела је песма. Гитара је правила дубоке тонове.Ти тонови су понеког натерали на сузе. Тада је музика из нас извлачила радост.Свако од нас је певао по једну песму сам, а онда смо певали у групи. Највише ми се свидело како је певала моја другарица Даница. Она има тако моћан и савршен глас. Сви ми много волимо да певамо. За нас
је музика срећа.
Даница, Јана и ја смо певали на љуљашци. Даници се много свидело како ја певам. Певао сам француску песму коју много волим.
Уз песму смо и ми мали дочекали јутро. Били смо уморни, али и срећни и задовољни. Музика нас спаја и чини нас добрим људима. Волео бих да многе ноћи буду овакве, као што је ова.
Павле Бићанин
Лето је. Дан је почео као и сваки други. Ништа није говорило да ће бити изненађења. Сестра и ја смо се дуго играли и већ нам је постајало
досадно.
Почиње да пада мрак. Нина и ја смо се излежавали на љуљашци у дворишту. Одједном смо у мраку видели фарове аутомобила. Изненадили смо се и потрчали ка њима. Дошли су наши најбољи пријатељи.
Сви смо се веома радовали, а посебно наши родитељи. Стигли су нам кумови који живе у Словенији, а са којима се ретко виђамо. Нина и ја смо скакали од среће угледавши Даницу, Јану и Милоша. Није било краја причи, шали и смеху.
Чекало нас је још једно изненађење.Кум Зоран је донео гитару и почела је песма. Гитара је правила дубоке тонове.Ти тонови су понеког натерали на сузе. Тада је музика из нас извлачила радост.Свако од нас је певао по једну песму сам, а онда смо певали у групи. Највише ми се свидело како је певала моја другарица Даница. Она има тако моћан и савршен глас. Сви ми много волимо да певамо. За нас
је музика срећа.
Даница, Јана и ја смо певали на љуљашци. Даници се много свидело како ја певам. Певао сам француску песму коју много волим.
Уз песму смо и ми мали дочекали јутро. Били смо уморни, али и срећни и задовољни. Музика нас спаја и чини нас добрим људима. Волео бих да многе ноћи буду овакве, као што је ова.
Павле Бићанин
Чудесни свет детињства
Детињство, чаробан период у коме те мазе и пазе по цео дан: маме, тате, бабе, деде, сестре, браћа, тетке, тече... Комшијама и комшиницама мамиш миле осмехе и увек добијаш слаткише.
,,Деда мраз‘’ те увек обрадује поклонима. Наивна деца мисле да су добила поклоне зато што су била добра. Најлепша је соба у детињству, разноврсних боја и играчака. Нема лепшег места у детињству од парка у коме се играш са најбољим друговима и другарицама.
Један по један зубић ти испада, а увече, када падне мрак, сав ушушкан и насмејан стављаш зубић испод јастука. Ујутру поклон од ,,Зубић Виле‘’ узимаш и веселиш се цели дан.
Детињство траје до год ти желиш, неком мање, неком више. И шта год ти кажу, ти поверујеш,чак и да си принцеза и да принца чекаш.
Тамара Бојанић V2
ОШ ,,Бранислав Нушић‘’
14.11.2012. г, Београд
Детињство, чаробан период у коме те мазе и пазе по цео дан: маме, тате, бабе, деде, сестре, браћа, тетке, тече... Комшијама и комшиницама мамиш миле осмехе и увек добијаш слаткише.
,,Деда мраз‘’ те увек обрадује поклонима. Наивна деца мисле да су добила поклоне зато што су била добра. Најлепша је соба у детињству, разноврсних боја и играчака. Нема лепшег места у детињству од парка у коме се играш са најбољим друговима и другарицама.
Један по један зубић ти испада, а увече, када падне мрак, сав ушушкан и насмејан стављаш зубић испод јастука. Ујутру поклон од ,,Зубић Виле‘’ узимаш и веселиш се цели дан.
Детињство траје до год ти желиш, неком мање, неком више. И шта год ти кажу, ти поверујеш,чак и да си принцеза и да принца чекаш.
Тамара Бојанић V2
ОШ ,,Бранислав Нушић‘’
14.11.2012. г, Београд
ДАН И НОЋ
Данас је ноћ ,
а сутра је дан.
Верујем да
крилима пролећу сад ,
преко неба .
Кад станем,
видећу свет ,
и видећу таму ,
али гледаћу ка светлости.
И кад буде дан ,
запеваћу.
И сузе ће кренути
„ Птице ће пролетети „.
Верујем да нада
постоји
и биће дан.
Данас је ноћ ,
а сутра је дан.
Верујем да
крилима пролећу сад ,
преко неба .
Кад станем,
видећу свет ,
и видећу таму ,
али гледаћу ка светлости.
И кад буде дан ,
запеваћу.
И сузе ће кренути
„ Птице ће пролетети „.
Верујем да нада
постоји
и биће дан.
ПЛАВО
Плаво попут реке
која тече
Плаво као небо
када сунце обасјава целу долину
Плаво као суза
када капне,
киша која даје цвету
да порасте
Плаво као цвет
који расте
Плаво је свуда
Око нас
Ема Златковић
Плаво попут реке
која тече
Плаво као небо
када сунце обасјава целу долину
Плаво као суза
када капне,
киша која даје цвету
да порасте
Плаво као цвет
који расте
Плаво је свуда
Око нас
Ема Златковић
Моја породична кућа
Место за породична окупљања, славља и весеља обично је кућа бабе и деде. Тако је и у мом случају. Моја породична кућа налази се у Крагујевцу, мирном и сувом граду.
Са беле капије улази се у пространо двориште, тачније у башту о којој моја бака вредно брине. Има ту свега и свачега, дивних ружа у пуном сјају у свим бојама које двориште лети красе и чине га најлепшим у граду, мучених мушкатла, шарених бегонија и још много другог разиграног цвећа.
Не смем заборавити да поменем и живи свет који се ту налази, разиграни мрави који све препреке лако савлађују, велике пчеле које краду мед и многи други занимљиви становници. То је прави рај за породицу, која обожава да проводи слободно време у изолованој идили.
Кућа је велика са жутом фасадом и смеђим, дрвеним прозорима, који одају утисак топлине.
Чим се уђе у кућу, одмах се примећује огроман ходник из кога се иде у све остале собе. Ми га називамо темељем куће, јер ту све почиње. Из ходника се улази у најважнију собу наше породице, а то је дневна соба, пуна дивних успомена. Централи део заузима сто од ораховог дрвена, довољдо велики да прими целу породицу, а за њим се служе изврсна јела припремљена са много љубави. Још један јако важан део дневне собе је угаона гарнитура пресвучена црвеним меблом са фотељицама у истом тону. Ушушкана атмосфера доприноси добром расположењу.
Сврха породичне куће је да пружи уточиште, подршку и љубав! Такође ту се осећамо добро и позитивно!
Анђела Бојковић VII - 2
Место за породична окупљања, славља и весеља обично је кућа бабе и деде. Тако је и у мом случају. Моја породична кућа налази се у Крагујевцу, мирном и сувом граду.
Са беле капије улази се у пространо двориште, тачније у башту о којој моја бака вредно брине. Има ту свега и свачега, дивних ружа у пуном сјају у свим бојама које двориште лети красе и чине га најлепшим у граду, мучених мушкатла, шарених бегонија и још много другог разиграног цвећа.
Не смем заборавити да поменем и живи свет који се ту налази, разиграни мрави који све препреке лако савлађују, велике пчеле које краду мед и многи други занимљиви становници. То је прави рај за породицу, која обожава да проводи слободно време у изолованој идили.
Кућа је велика са жутом фасадом и смеђим, дрвеним прозорима, који одају утисак топлине.
Чим се уђе у кућу, одмах се примећује огроман ходник из кога се иде у све остале собе. Ми га називамо темељем куће, јер ту све почиње. Из ходника се улази у најважнију собу наше породице, а то је дневна соба, пуна дивних успомена. Централи део заузима сто од ораховог дрвена, довољдо велики да прими целу породицу, а за њим се служе изврсна јела припремљена са много љубави. Још један јако важан део дневне собе је угаона гарнитура пресвучена црвеним меблом са фотељицама у истом тону. Ушушкана атмосфера доприноси добром расположењу.
Сврха породичне куће је да пружи уточиште, подршку и љубав! Такође ту се осећамо добро и позитивно!
Анђела Бојковић VII - 2